Galerija Stuarts, Novi Sad
utorak, 19 mart 2019 11:36

Marina D'Antanino i Laurent Dessupoiu Da se ne zaboravi! 77 dana pod bombama

Laurent Dessupoiu i Marina D'Antino su umetnici iz Francuske i Italije koji daju svoj pogled na dešavanja u Srbiji 1999. godine. Imajući spoljni pristup recentnoj istoriji Novog Sada, Srbije, Balkana, umetnici nude jednu imaginarnu istoriju o kojoj su slušali preko medija, kroz razgovore sa poznanicima i stanovnicima.

Laurent Dessupoiu stvara ovu seriju radova u svom prepoznatljivom stilu, kombinujući slogane sa plastičnim prikazom likovnog motiva. Slogan je u ovom slučaju „don't forget“ (ne zaboravi(te)), a motiv su različiti modeli mitraljeza. Umesto da samo prezentuje automatsko vatreno ozužje, Dessupoiu ga boji u roze i dodaje mu cvetiće. Time sledi praksu evropskih gradova u kojima su tenkovi, koji su do nekoć služili kao eksponati u javnim prostorima, nastavili da budu spomenici, ali su im deca doslikala cveće. Takve tenkove, spomenike mira, možemo videti recimo u Pragu, ali i u Novom Sadu, kod zgrade bivšeg Muzeja Revolucije. Skretanjem pažnje na mir, to jest prestanak rata, Dessupoiu dvadesetogodišnjicu obeležava ne kao dvadeset godina vojnog usavršavanja, nego kao dvadeset godina mira.

Marina D'Antino stvara seriju slika koja bi mogla lako da se pretoči u strip. Ona je dugo živela u Milanu, studirajući modni dizajn, a potom i sarađujući sa najprestižnijim modnim kućama. Posle toga odlazi da godinama živi u Keniju, Kolumbiju, Panamu i na Karibe, gde se okreće likovnoj umetnosti. U njenim slikama o 1999. nalazimo likovni izraz i scene koje podsećaju na stripove o nekoj superherojki, čiji je lik delimično zasnovan na predstavi partizanke, a delimično je žena sa svim atributima muških fantazija. Vidimo je na svim slikama kako nosi oružje, sedi na tenkovima i izdaje naređenja, nosi mitraljeze, trijumfuje na gomili lobanja, ruši avione. Oko nje su stanovnici koji se spasavaju sa srušenog Mosta slobode i iz drugih delova grada.

U slikama oba umetnika je primetno prisustvo popularne kulture što i nije začuđujuće jer je bombardovanje iz 1999. dobilo značajnu popularizaciju u filmskim i televizijskim programima. Dessupoiu i D'Antino kombinovanjem žanrova i tema iz popularne kulture stvaraju dve priče u kojima trijumfuju mir i superherojstvo imaginarne ratnice. Na taj način stvaraju narative kroz koje dešavanja 1999. može da zapamti neko ko ih nije osetio, a ko je o njima saznao od starijih poznanika, iz medija, iz priča o dešavanjima na tamo nekom dalekom Balkanu. Dessupoiu im prenosi da se ovde slavi mir, a D'Antino kao da kaže 'kamo sreće da su ljudi u Srbiji to sve proživeli samo u stripovima'.

Sonja Jankov

PREUZMITE KATALOG IZLOŽBE