Galerija Stuarts, Novi Sad
utorak, 22 oktobar 2019 05:48

Tatjana Dimitrijević - Freqency

Tatjana Dimitrijević (1965,Sombor)

Diplomirala 1988.god. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo u klasi prof. Dušana Todorovića.
Izlagala na 15 samostalnih i više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Zaposlena kao urednik likovnih programa u galeriji Kulturnog centra u Somboru.
Dugi niz godina se bavi likovnom pedagogijom.
Kontakt:+381 63 520 860
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

APSTRAKCIJA MOGUĆEG
Ljubiša Dimitrijević,slikar

„ ... Misaonost i prefinjenost stila, nabijenog muzikom i igrom, deluju u najmanju ruku osvežavajuće, posmatrajući delo Tatjane Dimitrijević stiče se utisak pročišćavanja memljivih HODNIKA UMETNOSTI. Karakteristično je, takođe, ono što bi se moglo nazvati uzvišenom veličinom, kako ideje tako i stila. U moćnim, izuzetno postavljenim odnosima i sistemima Tatjana konfrontira apsolutna i krupna pitanja forme i istinskog sadržaja kompozicije, kao i stvarnost razloga za stvaranje određene atmosfere.
Oslobođene detalja, uzgrednih zapisa, slike T. Dimitrijević u sebi imaju dovoljno snage da postanu simbolom univerzalnog značenja, snažne i ničim omeđene sugestivnosti.
Ovo je dramatični zapis intime, jedinog utočišta slobode. “

Plava je prva boja

U slikama Tatjane Dimitrijević dominira plava boja, i to upravo ona plava koju je Iv Klajn (Yves Klein) smatrao najnematerijalnijom od svih boja. Ta boja je ona koja nas okružuje i prožima, koja nas ispunjava iako možda nismo uvek u stanju da je osetimo. Ona je boja naše podsvesti, ali i našeg uzdizanja. Plava boja u prirodi ostaje najduže vidljiva – sa smirajem dana, kada sve druge boje iščeznu u mraku, plava se još nazire kao i sama svetlost. Ona je ta koja poslednja nestaje u tmini i koja se prva promalja iz nje. Nju nose visine hemisfere i masa morske vode, ali najupečatljivije je nosi umetnost koja ju je definisala i koja nam ju je omogućila u njenoj esenciji. Slike Tatjane Dimitrijević donose nam upravo tu boju, ali i više od toga – one donose pregršt upravo one prve ili poslednje svetlosti, one koja prodre u najdublje delove okeana i koja se vidi na rubovima zvezda. Metaforično, ta plava boja je vrhunac i najdalja granica koju je čovek težio da dosegne i pređe, da ode još dalje u potpuno nepoznato, kao što to život generalno čini. Iz tog razloga je ta plava imala posebno mesto u vizantijskoj umetnositi i iz tog razloga ima i danas značajno mesto u radovima savremenih umetnika. Slike Tatjane Dimitrijević kao da teže da uhvate upravo onaj momenat kada ta boja, ta svetlost, nastaje iz mraka, kada postepeno dobija na intenzitetu i konačno grune u svoj svojoj jačini. Upravo u tom trenutku, izloženi toj boji, možemo da je osetimo kako nas prožima i ispunjava spokojem i toplinom, uveravajući nas da nema tmine, ni u nama ni oko nas, koju ona ne može da razbije.

Sonja Jankov